Радна група - Крмне биљке
Радна група за крмно биље дјелује у оквиру Програма очувања биљних генетичких ресурса Републике Српске и у протеклом периоду вршила је инвертаризацију већег дијела Републике Српске.
У односу на укупну пољопривредну површину Републике Српске (1 298 619 hа), природне ливаде и пашњаци заузимају значајну површину (622 655 hа, 48%) те представљају значајна природна станишта великог броја биљних врста. Због велике разноврсности природних услова, посебно климатских и едафских фактора, надморске висине и облика рељефа, затим утицаја човјека на травну вегетацију, директно и индиректно преко примјене мјера његе и искоришћавања образован је већи број типова пиродних травњака у појединим подручјима. Више од половине површина под ливадама и готово 2/3 површина под пашњацима налази се у брдско-планинском подручју Републике Српске. Брдски природни трвњаци су значајан извор крме, у неким подручјима су основа крмне базе. Ови травњаци се претежно искоришћавају комбиновано (сијено-паша). Као пашњаци се углавном користе у рано прољеће и касну јесен. Поред тога, имају значајну улогу у заштити земљишта од ерозије, тиме и заштити човјекове средине.
Већина тих природних травњака због неправилног газдовања је у деградационим процесима и по квалитету и по броју биљних врста на њима. Да би спријечили пропадање и губитак појединих врста из фитоценоза, сачињен је програм конзервације који укључује и тзв. мандатну листу врста. На основу мандатне листе биљних врста одредили смо које биљне врсте је важно евидентирати и сакупљати, односно сачувати у нашем агроеколошком подручју. На тој листи се налази око 200 биљних врста које су саставни дио наших фитоценоза, а представљају значајне крмне биљке. Како све те биљке нису једнако заступљене и немају исте карактеристике одређени су приоритете, односно приоритетна листа врста. Због великог богатства наших фитоценоза посао евидентирања је веома обиман и тражи доста времена и истраживача.
Са становишта производње крме, све зељасте биљке које се појављују на природним травњацима су сврстане у четири групе: лептирњаче, траве, зељанице и траволике биљке. Док лептирњаче и траве са ботаничке тачке гледишта представљају појединачне фамилије, дотле зељанице и траволике биљке уједињују већи број фамилија, које су на неки начин сродне.
Приорит у раду радне групе су биљке из фамилија Fabaceae и Poaceae, мада кад приликом рада на терену, ако се наиђе и на друге карактеристичне крмне биљке, врши се и њихово евидентирање и сакупљање. Фамилија Fabaceae или легуминозе представља најквалитетнију групу биљака на травњацима, са становишта храњиве вриједности. Велико учешће легуминоза у биљном покривачу природних травњака осигурава високу храњиву вриједност. Из породице легуминоза колкеционисано је више врста, а најзаначајније су: планинске дјетелине, црвене и бијеле дјетелине, грахорице, грахоре, бобови, смиљките и друге.
Биљне врсте са сјеменом одговарајућег квалитета и квантитета похрањују се у Банку биљних гена Републике Српске у количини од 10 000 сјеменки по принови. Код биљних врста код којих нема довољно сјемена предвиђеног процедуром приступа се мултипликацији сјемена у сличним агроеколошким условима.
Да би прикупљене биљке сачували од пропадања деградацијом станишта приступа се стварању пољске колекције крмног биља за неке врсте које су оцјењене угроженим. У колекцији се чувају на једном месту, под окриљем Института за генетичке ресурсе на простору који има одговарајући условеи и кадрове за њихово одрживо коришћење. Засад се користе услуге Едукативног центра на Мањачи (Центар за развој села Града Бањалука). Праћењем материјала који се налази у колекцији врши се његова евалуација и представља заправо предоплемењивачки рад.
Име и презиме |
Матична институција |
E-mail |
Контакт телефон |
Др Жељко Лакић, кординатор |
Пољопривредни институт, БЛ |
zeljko_lakic@inecco.net |
065720462 |
Мр Марина Антић, замјеник кординатора, |
Пољопривредни факултет, БЛ |
marinabl14@yahoo.com |
051348082 |
Мр Бранко Ђурић |
Пољопривредни факултет, БЛ |
djuric_branko@yahoo.com |
051330957 |
Доц. Златан Ковачевић |
Пољопривредни факултет, БЛ |
zlatan.kovacevic@gmail.com |
051330916 |
Борислав Петковић, дипл. инж. |
Центар за развој и унапређење села, БЛ |
borislav.p1980@gmail.com |
065448208 |